Polja lavande i petao u vinu?

Polja lavande i petao u vinu? Delikatni sirevi i idilična sela? Filozofiranje u kafeu i romantika na obalini Sene? Zaboravi! Severna Francuska nije ni Provansa, niti Pariz. Umesto toga beskrajna polja kukuruza, zatvoreni rudnici, propali  deindustrijalizovani gradovi, nezaposlenost, nadrkano lokalno stanovništvo koje govori nekim teškim dijalektom, bezbrojna vojnička groblja i sunce koje nemilosrdno prži. Pejzaž koji i sto godina nakon rata još uvek nosi neverovatne ožiljke ratnih okršaja, pre svega u vidu kratera i brda nastalih neprestanim međusobnim bombardovanjem zaraćenih strana. Znaci smrti i besmislenog razaranja su vidljivi na svakom koraku.

Memorijalni centri su jedine turističke atrakcije, među retkim turistima pretežno lokalci, poneki Nemac i Holanđanin i veliki broj Britanaca, Kanađana i ostalih građana Komonvelta koji se, izgleda, jedini sećaju da se na ovom mestu odigralo nešto važno i tragično. “Mi Francuzi smo postali jako zaboravni”, požalio mi se jedan lokalac sa kojim sam slučajno stupio u razgovor ispred supermarketa u Arrasu, “ali vi Britanci još uvek pamtite”. Mi Britanci? U Grčkoj su me smatrali Nemcem, u Francuskoj Englezom. Na kraju mi je izrazio duboko žaljenje zbog toga što Velika Britanija napušta EU, dok je pored nas promicao neki “kolega” sa pivom u ruci i flašom šampanjca u džepu jakne. Uostalom, već je bilo 11 sati pre podne, nije bilo potrebe da se i dalje odlaže ono što je bilo neizbežno…

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *